ZLOČIN BEZ KAZNE

0
36

Ni 24 godine od završetka rata, stanovnici Višegrada ne mogu zaboraviti sve strahote i užase koje su doživeli tokom poslednjeg rata. Sećanje na 1. avgust 1992. ne bledi, rane nisu zacelile a najviše boli nepravda i činjenica da za počinjene zločine do danas niko nije odgovarao. Tog 1. avgusta kapitulirala je ljudskost.Zveri u ljudskom obliku naoružane automatima, mitraljezima, sekirama ali i mržnjom prema svemu što je srpsko napali su tog vrelog, letnjeg dana malo selo Jelašci i počinili neviđen masakr. Selo koje je pre rata brojalo 33 stanovnika, u trenu je popaljeno i zbirsano sa lica zemlje.

Na kućnom pragu je streljano jedanaest civila, dakle trećina sela. Preživela je samo starica Milja Savić koja je uspela da se skloni u obližnju šumu. Tog dana, samo igrom slučaja tešku sudbinu je izbegao Petronije Jeličić koji je bio u gradu. Pri povratku kući dočekalo ga je bolno saznanje: na kućnom pragu streljani su mu otac Trivun, majka Sava, supruga Mirjana, osmogodišnja ćerka Dragana i desetogodišnji sin Vidoje. Ova vest zauvek mu je promenila život..vredan i pošten čovek kojeg su svi znali samo po dobru, doživeo je prestrašnu sudbinu i to bez razloga i bez povoda.

Njegovi najmiliji pobijeni su samo jer su bili srpske nacionalnosti. Vidoje i Dragana igrali su se tog dana u svome dvorištu..uživali su u bezbrižnom detinjstvu! Kao i sva deca smejali su se, trčkarali i veselili nesvesni zla koje im se približavalo..Mirjana je vredno radila po kući, čekajući supruga da se vrati iz grada a stari Trivun i Sava spokojno su uživali gledajući unuke kako se igraju, bili su ponosni i zadovoljni…Muslimanski vojnici, mahom komšije iz susednih sela, upali su u selo i pobili sve što su zatekli. Vrisci i jauci žena i dece čuli su se kilometrima daleko. Vidoje i Dragana streljani tokom igre u svom dvorištu…

Tekst pripremio:Veljko Ostojić

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име