ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ: 29 година од формирања најзападније српске земље

0
36

На Никољдан 1991. године проглашено је уједињење Српских аутономних области Крајине, Западне Славоније, Источне Славоније, Барање и Западног Срема у Републику Српску Крајину.

На територијама где се у седмом веку помињу прве српске државе, у регијама где су Срби вековима бранили Европу од османске претње, на планинама и у равницама где је српски народ претрпео најужасније страдање на планети, током Другог светског рата, рођена је трагична и јуначка држава. Вероватно тек друга у историји света, после Израела, створена са главним циљем превенције геноцида. Нешто преко 400.000 становника живело је на површини од око 17.000 квадратних километара и борило се грчевито четири године да опстане против, у злу уједињеног, света.

Крај свега је познат али не смемо заборавити ни почетак, ни све између. Морамо се као народ и држава Србија бавити стално научном, друштвеном и медијском анализом сваког минута трајања ове најтрагичније државе у историји српског народа. Њеним успесима, грешкама, лидерима, ратницима, устројством, друштвеним животом, привредом, културом, разлозима њеног настанка, током њене борбе и коначно узроцима њене пропасти. Не смемо се једино, ни у једном тренутку, ње срамотити и њу крити у својој историји. Била је легитимна и легална творевина, са одрживом перспективом и са пуним правом да настане и опстане. Сваки онај који је имао удела у њеној пропасти, било кроз неспособност, нерад, кукавичлук и глупост или кроз издају, заслужује вечну срамоту и осуду целог српског народа! Тако и свако ко је изграђивао, бранио, помагао, опевао и подржавао Републику Српску Крајину заслужује признање и поштовање.

Онима који су за њу погинули дугујемо вечан помен и сваку почаст државну и војну, а њиховим породицама пуну подршку. Јер били су то најтрагичнији јунаци у историји Срба, који су се борили у најгорим условима једног буновног, дезоријентисаног и тек пробуђеног Српства, чија матична држава Србија је још била раслабљена југословенским и титоистичким вирусом, неспособна или незаинтересована да обезбеди нужно јединство и мудро води рат који је одлучио судбину крајишких Срба.

Молитвама Светог оца Николаја да се опомињемо, братимимо и враћамо. Себи и свуда где нас је било.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име